Osim dentalne higijene za koju smo sami zaduženi, postoje i određene mere koje može izvoditi isključivo stomatolog. Jedna od njih je i preventivno zalivanje fisura zuba. Na griznim površinama premolara i molara(četvorki,petica I šestica), posebno kod dece i mlađih osoba,
vidljive su brojne, fino oblikovane i različito postavljene jamice, žljebovi i brazde, koje zajedno čine fisurni sistem. Najdublji delovi tih fisura često su, zbog svojih dimenzija i oblika, teško dostupni vlaknima četkice za zube, što ih čini idealnim mestom za nakupljanje ostataka hrane i bakterija, a samim tim i izuzetno pogodnim mestom za nastanak karijesa.
Da bi se sprečio nastanak karijesa na tim mestima, stomatolozi vrše postupak koji se naziva zalivanje fisura zuba. Postupak je jednostavan i bezbolan, ne zahteva fizičko uklanjanje tvrdih zubnih tkiva(bušenje zuba),niti je potrebno davanje anestezije. Zubi se prvo temeljno očiste kružnom rotirajućom četkicom i posebnom pastom, kako bi se sa zuba uklonile sve nečistoće, zatim se na griznu površinu stavlja blaga kiselina, čija je kiselost približna soku od limuna. Ta kiselina površinu zuba pretvara u hrapavu, kako bi se zalivač mogao što bolje vezati za zub. Kada kiselina odstoji na zubu 30 sekundi, ispira se vodom, a zub se zatim pažljivo suši. Na osušenu griznu površinu zuba naliva se materijal za zalivanje koji relativno lako prodire u sve jamice, udubljenja i žljebove. Materijal za zalivanje se na kraju osvetljava svetlom iz polimerizujuće lampe. Po završetku zalivanja fisura moguće je odmah jesti i piti.
